Kad moć promeni ruke: treba li raspustiti BIA?

11

ljudi je došlo na čelo službe posle 5. oktobra 2000. Nijednog od 11 nije birala Skupština: direktora postavlja i razrešava vlada, bez mandata i bez propisanih razloga za smenu.

10

od njih izvori vezuju za vladajuće stranke ili njihove lidere. Od 2017. svaki stalni direktor došao je sa stranačke funkcije.

1

služba, sa više imena

Ko su direktori službe 🕵️

• godine na čelu RDB
• godine na čelu BIA
• dosije: što deblji, više nalaza
• pečat: presuda ili dokaz
• svedočenje ili optužba
• propust službe
• tiče se lično direktora
• funkcioner stranke
• blizak stranci ili lideru
• postavljen pod pritiskom

5. oktobar 2000. 2000. RDB postaje BIA RDB → BIA 2012: vlada koju vodi SNS 2012.

klikni na ime ↓

čiji je

dosije

1. Jovica Stanišić Stanišić 1992–1998 Miloševićev čovek Milošević
2. Radomir Marković Marković 1998–2001 JUL blizak Miri Marković JUL 3
3. Goran Petrović Petrović 2001–2001 DOS Svilanovićeva preporuka DOS
4. Andreja Savić Savić 2001–2003 kompromis sa JSO JSO
5. Miša Milićević Milićević 2003–2004 „Đinđićev čovek” u medijima Đinđić
6. Rade Bulatović Bulatović 2004–2008 DSS Koštuničin savetnik DSS
7. Saša Vukadinović Vukadinović 2008–2012 DS blizak stranci DS 2
8. Nebojša Rodić Rodić 2012–2013 SNS Nikolićev sekretar SNS
9. Aleksandar Đorđević Đorđević 2013–2017 SNS Vučićev prijatelj SNS 2
10. Bratislav Gašić Gašić 2017–2022 SNS Predsedništvo SNS 4
11. Aleksandar Vulin Vulin 2022–2023 PS predsednik stranke PS 3
12. Tomislav Radovanović (v.d.) Radovanović 2023–2024 od Vučićevog poverenja Vučić
13. Vladimir Orlić Orlić 2024–danas SNS SNS 6
14. Služba ista, pod dva imena RDB BIA

199219962000200420082012201620202024

Model rada i postojanja bezbednosne službe mora da sprečava zloupotrebe, bez obzira na to ko njome upravlja. Svaki položaj koji pruža veći pristup moći proširuje i značaj našeg delovanja. Daje nam mogućnost da uradimo nešto korisno, ali i da utičemo na živote drugih ljudi na načine koji nekada nisu opravdani. Granica između te dve stvari nije uvek tako jasna kao što bismo voleli da verujemo i zato je bitno o njoj diskutovati.

Psihološka istraživanja pokazuju da boravak na poziciji moći i pristup polugama moći mogu vremenom uticati na ponašanje, način procene rizika i pažnju koja se posvećuje posledicama odluka. To ne znači da moć nužno kvari ljude, niti da su dobre namere nevažne, ali nas podseća da ljudska uzdržanost nije nešto na šta se uvek možemo osloniti.

Otuda i jedno zanimljivo moralno pitanje: da li je ponekad odgovornije odreći se neke mogućnosti, čak i kada bi nam mogla biti korisna, nego verovati da je nikada nećemo zloupotrebiti? Ne zato što imamo loše namere, već zato što razumemo da ne možemo uvek računati na sopstvenu uzdržanost. U tome je suština ideje samoograničavanja: postoji velika razlika između obećanja da nešto nećemo uraditi i odluke da sebi tu mogućnost unapred ograničimo.

BIA je posebno važan primer ove dileme. Pitanje nije samo ko će sutra upravljati službom koja može tajno da prati ljude, već koliko takve moći država uopšte treba da poseduje. Ovaj tekst se posebno fokusira na BIA, ali isti principi mogu biti primenjeni i na druge institucije koje se lako koriste kao instrumenti političke represije.

• Kako moć utiče na naše odluke, čak i kada imamo dobre namere?

• Šta se zaista menja u instituciji kada se promeni rukovodstvo?

• Koliko moći je tajnoj službi zaista potrebno da bi nas štitila?

• Da li je ponekad odgovornije odreći se određene moći nego pokušavati da je bolje kontrolišemo?

• Kako da zajedno gradimo institucije u kojima je zloupotrebe teže sprovesti, bez obzira na to ko ih vodi?

Kada zaštita postane nadzor

Kada se isti problemi ponavljaju tokom više decenija i pod različitim vlastima, teško ih je svesti samo na garnituru i ljude koji su na čelu službe. To upućuje na dublji problem: loše postavljen model rada i ovlašćenja koji omogućava da se zloupotrebe ponavljaju ili teško proveravaju.

Poslednjih godina neprestano se pojavljuju novi dokazi i svedočenja o nadzoru građana koji javno kritikuju vlast. Citizen Lab je 2026. godine forenzički potvrdio infekciju Pegasusom na telefonu članice studentskog pokreta, a zatim i rektora Vladana Đokića. Takođe, Amnesty International je još 2024. dokumentovao korišćenje softvera NoviSpy i pronašao dokaze koji te operacije povezuju sa BIA i policijom. Početkom novembra 2026. Radar je objavio sudsku dokumentaciju o tajnom nadzoru studenata, političara, sindikalaca i drugih kritičara vlasti, uključujući slučajeve u kojima sudovi nisu pronašli osnova za dalje produžavanje mera.

Ali nisu u pitanju samo moderni špijunski softveri. BIA je godinama pozivala studente i aktiviste na takozvane “prijateljske” i “neobavezne” razgovore. U septembru 2025. više od deset studenata pozvano je na takve razgovore neposredno pred protest, a ranije su zabeleženi i slučajevi pritisaka na porodice studenata. Slične pozive prijavljivali su i drugi. Ljudi koji su pozivani i njihovi advokati opisivali su ovakvo postupanje kao pokušaj zastrašivanja. Nije javno pokazano kakve su konkretne bezbednosne pretnje tim postupcima otklonjene, niti da su oni vodili do krivičnih postupaka. Kakvu poruku građaninu šalje tajna služba kada ga poziva na razgovor zbog učešća u javnom protestu?

Šta su pokazali nezavisni izvori, a šta je odgovorila država

17 nalaza i prijava nezavisnih izvora

2025 2026

8 odgovora države

klikni na tačku ↑

1. decembar 2024. forenzika

   Amnesty International

   Forenzički dokumentovan softver NoviSpy na telefonima novinara i aktivista. Amnesty ga sa visokim stepenom pouzdanosti pripisuje BIA.

   otvori izvor ↗

← 1 / 25 →

Ovakve prakse se ponavljaju godinama. Ne govorimo o jednom incidentu ili pojedincu koji je prekoračio ovlašćenja, već o obrascu za koji postoje nalazi iz različitih perioda i od različitih nezavisnih izvora. BIA odbacuje optužbe o nezakonitom postupanju, ali javnosti nije ponudila proverljive odgovore o tome kako je sama ispitala i sprečila ove zloupotrebe. Ne znamo sve što se događa unutar službe, ali upravo je to deo problema: posle toliko ozbiljnih otkrića ne postoje rezultati njene samokontrole.

Šteta koju ne vidimo

Tajni nadzor može menjati ponašanje čitavog društva, uključujući i ljude koji nikada nisu bili predmet konkretne mere.

Istraživanja o takozvanom chilling effect pokazuju da sama svest o mogućnosti praćenja može da utiče na spremnost ljudi da slobodno izražavaju političke stavove. Neko možda odustane od razgovora, javnog iznošenja kritike ili učešća u nekoj aktivnosti, ne zato što radi bilo šta pogrešno, već zato što ne zna ko ga posmatra i kako će te informacije sutra biti upotrebljene.

Usput, iz Nemačke

Štazi je raspušten. Nepoverenje je ostalo.

Ekonomisti su uporedili susedne istočnonemačke okruge koji su se razlikovali po jednom: koliko je doušnika Štazi u njima imao. Merili su posle ujedinjenja Nemačke, kada službe više nije bilo.

• prosečan okrug, 38 doušnika na 10.000 stanovnika
• okrug sa više doušnika, 52 na 10.000

Veruje nepoznatima od 100 ljudi

14 8 6 manje

Bliskih prijatelja po osobi

4,0 3,6 10% manje

Zarada tokom devedesetih prosečan okrug = 100

100 94 6% niža

Zbog toga tajni nadzor nije samo pitanje privatnosti. On može menjati ponašanje čitavog društva, uključujući i ljude koji nikada nisu bili predmet nadzora. U društvu u kojem želimo više građanskog učešća, kritike i javne rasprave, takva atmosfera ima neprihvatljivu cenu.

Posebno treba imati u vidu i tehnološki razvoj. Savremeni softver omogućava prikupljanje i analizu ogromnih količina podataka. Ne govorimo više samo o pojedinačnom prisluškivanju telefona, već i o mogućnosti da se iz različitih izvora rekonstruišu nečiji odnosi, navike i kretanje. Zbog toga pitanje koncentracije informacija postaje sve važnije.

Šta ostaje kada se promeni rukovodstvo?

Posebno brine organizaciona kultura BIA. Služba je više od decenije radila pod vladama koje je predvodio SNS, a njome su rukovodili istaknuti politički funkcioneri. Posle toliko godina ostaju pitanja o kadrovima, hijerarhiji, neformalnim lojalnostima i načinu na koji se unutar institucije donose odluke.

Ovo nije samo pretpostavka o tome kako institucije funkcionišu. Istraživač Predrag Petrović je u naučnom radu o neuspešnim reformama srpskih službi nakon 2000. godine analizirao kako su očuvane strukture moći i neformalni politički odnosi omogućili kontinuitet neadekvatnih praksi.

Naravno, to ne znači da su svi zaposleni odgovorni za zloupotrebe, niti da među njima nema časnih i stručnih ljudi, ali institucije imaju svoje navike, unutrašnja pravila, odnose i načine na koje nagrađuju određeno ponašanje. Ako su se određene prakse godinama održavale, koliko je realno očekivati da nestanu samo imenovanjem novog direktora?

Pravila rada i kontrola zato moraju da smanje zavisnost institucije od ličnih osobina rukovodilaca. Dobre namere treba da prate ograničenja koja važe i za one kojima verujemo.

Postoji i nešto što često zanemarujemo. Odnos politike i bezbednosnih službi nije nužno jednosmeran. Politička vlast može da koristi službu za sopstvene interese, ali i služba koja raspolaže osetljivim informacijama o političarima, institucijama i drugim ljudima može postati samostalan centar moći. Sama mogućnost da se poverljive informacije koriste za politički uticaj govori koliko je važno sprečiti njihovu koncentraciju bez realne kontrole.

Zabrinjava i način na koji BIA komunicira sa javnošću. Dok se pojavljuju ozbiljni nalazi o nadzoru građana, BIA, još uvek, u svojim saopštenjima govori o “eksponentima stranih službi”, “grupama za pritisak” i “destruktivnom antidržavnom delovanju”. Takav narativ otvara pitanje kako institucija razume svoju ulogu i gde povlači granicu između stvarnih bezbednosnih pretnji i legitimne društvene kritike.

Kada strah zameni procenu rizika

Bezbednost je previše važna da bismo je zasnivali na stalnom osećaju straha. Strah stvara osećaj hitnosti koji otežava kritičko preispitivanje delovanja institucije, njenog modela rada i ovlašćenja. Kontinuirano održavanje takvog osećaja ugroženosti može da suzi prostor za kvalitetna rešenja i učvrsti predstavu da je BIA, sa postojećim načinom rada i ovlašćenjima, neophodna.

Svaki ozbiljan razgovor o bezbednosti mora da uzme u obzir stvarne rizike. Srbija ima složen geopolitički položaj, nerešena regionalna pitanja, probleme organizovanog kriminala, sajber napade i mogućnost delovanja stranih obaveštajnih službi. Ne bi bilo razumno sve to ignorisati.

Ali postoji ogromna razlika između ozbiljne procene rizika i neodređenog upozoravanja da je država neprestano ugrožena.

Dobar primer za ovu dilemu jeste slučaj Kanjiže iz aprila 2026. godine. Nedelju dana pred izbore u Mađarskoj, srpske vlasti su objavile da je pronađen eksploziv u blizini gasovoda i govorile o sprečenoj diverziji. Događaj je odmah dobio veliki politički i međunarodni značaj. Međutim, kasnija istraga protiv sedam osoba odnosila se na posedovanje, skladištenje i promet eksploziva i dronova, dok je tužilaštvo navelo da namenu pronađenih sredstava tek treba utvrditi. O daljem toku ovog slučaja javnost nije dobila dovoljno informacija, iako je prvobitno predstavljen kao ozbiljna bezbednosna pretnja.

Nije svako upozorenje izmišljeno, ali ni svako pozivanje na nacionalnu bezbednost nije dokaz da ozbiljna opasnost zaista postoji. Za svaku pretnju vredi pitati šta konkretno znamo o njoj, koliko je ozbiljna, kakvu štetu može da izazove i koje sposobnosti su zaista neophodne da bismo na nju odgovorili.

Četiri uzbune, nijedna presuda

1. uzbuna
2. osumnjičeni
3. optužba
4. presuda

Novi Sad, mart 2025.

Televizije emituju razgovor aktivista koji je snimila BIA. Šestoro je uhapšeno zbog sumnje da ruše ustavno uređenje.

1. uzbuna: da
2. osumnjičeni: da
3. optužba: da
4. presuda: ne

Obustavljeno. Optužba je počivala na snimku koji je BIA napravila prateći nekog drugog, po Zakonu o BIA, a ne po Zakoniku o krivičnom postupku. Postupak je obustavljen 2. novembra 2026.

Beograd, jun 2025.

MUP i BIA hapse studente zbog sumnje da spremaju napad na državne institucije.

1. uzbuna: da
2. osumnjičeni: da
3. optužba: da
4. presuda: ne

Optužba povučena. Sud je snimke BIA izdvojio kao nezakonite. Tužilaštvo je 9. novembra 2026. odustalo od optužbe protiv devetoro.

Kraljevo, februar 2026.

Policija i BIA hapse dvojicu veterana zbog sumnje da spremaju napad na predsednika i njegovu porodicu.

1. uzbuna: da
2. osumnjičeni: da
3. optužba: da
4. presuda: ne

Još traje. Obojica se brane sa slobode. Sud je iz spisa izdvojio snimke tajnog nadzora.

Kanjiža, april 2026.

Eksploziv kod gasovoda, nedelju dana pred izbore u Mađarskoj. Vlasti govore o diverziji.

1. uzbuna: da
2. osumnjičeni: da
3. optužba: ne
4. presuda: ne

Još traje. Istraga se vodi protiv sedam osoba. Saopštenje tužilaštva ne pominje gasovod, a namenu pronađenog tek treba utvrditi.

U tri od četiri slučaja optužba je počivala na snimcima BIA. U dva ih je sud izdvojio iz spisa.

1. 4 uzbune
2. 4 osumnjičeni
3. 3 optužbe
4. 0 presuda

Koliko nam je takve moći zaista potrebno?

Šta je od rada BIA zaista donelo proverljivu korist građanima?

Postoje javno dokumentovane akcije u kojima je BIA učestvovala u istragama ozbiljnog kriminala. Ali sama činjenica da je služba učestvovala u nekoj akciji ne govori nam koliko je njen doprinos bio neophodan, niti da li su posao mogli da obave policija i tužilaštvo. Treba razumeti i da li je uključivanje BIA bilo neophodno ili iste sposobnosti možemo razvijati u drugim institucijama. Tako rasprava prelazi sa pojedinačnih uspeha na organizaciju čitavog sistema.

Zašto su određene sposobnosti koncentrisane u jednoj tajnoj službi? Ako postoje ozbiljni dokazi o zloupotrebama, onda ne bi trebalo da građani dokazuju da mogu bez svake njene nadležnosti. Na državi je da opravda zašto joj je određena moć neophodna i zašto se isti posao ne može obavljati na način koji ostavlja manje prostora za zloupotrebu. Kao što raspodelom vlasti ograničavamo samovolju pojedinca, i u bezbednosnom sistemu treba raspodeliti odgovornost i obezbediti međusobnu kontrolu.

Nije potrebno unapred znati svako rešenje da bismo prepoznali ozbiljan problem u postojećem sistemu. Niti je razumno da nedostupnost poverljivih informacija postane trajni argument u korist očuvanja svih postojećih ovlašćenja. Tajnost pojedinih operacija može biti opravdana, ali ne i odsustvo odgovornosti institucije.

Može li bezbednost drugačije da se organizuje?

Model rada institucije u velikoj meri određuje njen doprinos, način saradnje i prostor za zloupotrebu. Zato treba urediti ovlašćenja i kontrolu tako da sistem što manje zavisi od lične uzdržanosti ljudi koji ga vode. Pravila mogu da utiču i na to kakvo se ponašanje nagrađuje i ko želi da u takvoj instituciji radi i napreduje.

Posle pada komunističkog režima, Čehoslovačka je 1990. godine raspustila kompromitovanu službu državne bezbednosti StB i započela izgradnju novih obaveštajnih institucija. Nije se odrekla zaštite države, već je nastojala da prekine institucionalni kontinuitet sa službom koja je bila instrument političke kontrole.

U današnjem češkom sistemu civilna obaveštajna služba nema ovlašćenja da hapsi ili pritvara osumnjičene. Ona prikuplja i analizira bezbednosne informacije, dok su krivične istrage i izvršna ovlašćenja poverena drugim institucijama. To nije dokaz da je takav model savršen, ali pokazuje da je moguće drugačije raspodeliti bezbednosne funkcije.

I u Nemačkoj su obaveštajne službe odvojene od policijskih ovlašćenja. Bundestag takvo razdvajanje izričito povezuje sa sprečavanjem koncentracije moći.

U Srbiji postoji konkretan prostor za slična razmišljanja. Poslove borbe protiv organizovanog kriminala možemo organizovati tako da policija i tužilaštvo imaju samostalne istražne i tehničke kapacitete, uz jasna ovlašćenja i nezavisnu kontrolu. Sajber bezbednost može se razvijati kroz specijalizovane institucije i tehničke timove. Obaveštajne funkcije koje su zaista neophodne mogu imati uže definisane zadatke, bez mešanja sa domaćim krivičnim istragama.

Treba odlučiti i koje sposobnosti ne želimo da ostavimo bilo kojoj budućoj instituciji. Da li je opravdano da se podaci o zakonitom političkom delovanju građana prikupljaju pod širokim i nejasnim izgovorima? Da li je potrebna centralizovana infrastruktura koja omogućava masovni nadzor? Kako sprečiti da isti ljudi i isti podaci jednostavno pređu u novu organizaciju?

Neke sposobnosti možemo raspodeliti među institucijama, neke drugačije organizovati, a nekih se možemo i potpuno odreći. Postoje konkretni načini da se takvi rizici smanje: jasno razdvajanje nadležnosti, nezavisno odobravanje najinvazivnijih mera, tehnička evidencija pristupa podacima, nadzor koji ne zavisi od rukovodstva službe i zakonsko uklanjanje sposobnosti za koje ne postoji dovoljno opravdanje. Nezakonito prikupljeni podaci morali bi najpre biti obezbeđeni kao mogući dokazi, a zatim uklonjeni iz operativne upotrebe u skladu sa zakonom.

Kroz koliko karika prolazi jedna tajna mera?

Služba šalje meru za koju nema osnova. Dodirni jednu kariku u lancu kontrole i tako je pretvori u korumpiranu, pa gledaj dokle mera stiže.

predlaževladaodobrenjenadzor poslepraćena osoba

Srbija Zakon o BIA

direktor BIA vlada: nema sudija Višeg suda skupštinski odbor praćena osoba: nema

Norveška Zakon o policiji, odbor EOS

služba PST vlada: nema sud odbor EOS pritužba odboru

Nemačka zakon G10

služba BfV ministarstvo komisija G10 kontrolno telo Bundestaga dobija obaveštenje

Britanija zakon iz 2016.

služba MI5 ministar sudija-poverenik inspekcija IPCO tužba tribunalu

Holandija zakon iz 2018.

služba AIVD ministar komisija TIB nadzor CTIVD pritužba, odluka obavezuje

Igraj se

Svaka plava karika može da zaustavi neosnovanu meru. Korumpiraj jednu i gledaj dokle mera stiže.

Korumpiraj sudiju u Srbiji biram sam

Dok nijedna karika nije korumpirana, neosnovana mera se ne izvršava ni u jednoj od pet država.

• neosnovana mera
• služba
• karika van službe
• dobija samo izveštaj službe
• praćena osoba

Takve promene otvaraju nova pitanja i izazove, ali upravo tu postoji prostor za pametnija rešenja. Ograničenje jedne institucije treba da prati razvoj sposobnosti drugih. Umesto da složene probleme rešavamo koncentracijom moći u jednoj službi, možemo razvijati profesionalnije, samostalnije i međusobno odgovornije institucije.

U tom kontekstu moramo ozbiljno razmotriti i mogućnost raspuštanja postojeće BIA i izgradnje drugačijeg sistema bezbednosti. Ne kao unapred donetu odluku, već kao mogućnost koju treba istražiti i uporediti sa temeljnom reformom.

Raspuštanje institucije samo po sebi ne rešava problem ako ista ovlašćenja, ljudi i načini rada jednostavno pređu u novu organizaciju. Zato su važni očuvanje dokumentacije, nezavisna provera dosadašnjeg rada, utvrđivanje pojedinačne odgovornosti i razdvajanje neophodnih bezbednosnih funkcija od kapaciteta za zloupotrebu.

Kako su druge države menjale službe bezbednosti?

Norveška: kontrola koja može da zaviri u dokumentaciju

Norveška ima posebno parlamentarno telo EOS, koje nezavisno proverava rad obaveštajnih i bezbednosnih službi. Njegovi članovi mogu da pregledaju evidencije i dokumentaciju, pristupaju prostorijama službi i razmatraju pritužbe građana.

Telo ne može da naređuje službama kako da postupaju, ali može da utvrđuje propuste i o njima izveštava parlament.

Ovaj primer pokazuje razliku između formalnog nadzora i kontrole koja ima stvarnu mogućnost da proveri šta služba radi.

Nemačka: šta uraditi sa dokumentacijom stare službe?

Posle ponovnog ujedinjenja Nemačke, dokumentacija istočnonemačkog Štazija nije jednostavno uništena niti prepuštena novim bezbednosnim institucijama. Uspostavljen je poseban sistem arhiviranja i pristupa.

Građani su dobili zakonsko pravo da saznaju koje je podatke Štazi prikupljao o njima.

Ovaj primer je važan jer raspuštanje službe otvara i pitanje odgovornosti prema ljudima koji su bili predmet njenog rada.

Više mogućnosti, manje straha

Voleo bih da o budućnosti Srbije više razmišljamo kroz mogućnosti nego kroz strah. Da prepoznajemo stvarne rizike i adekvatno se od njih štitimo, a mnogo više energije posvetimo obrazovanju, nauci, kvalitetu života i izgradnji institucija.

Bezbednost ne mora da znači sve veću koncentraciju tajne moći. Ona može da proizlazi i iz sposobnog pravosuđa, profesionalne policije, međunarodne saradnje, i poverenja građana u institucije.

Ne moramo sve što smo nasledili da prihvatimo kao neizbežno. Možda je baš sada prilika da preispitamo sisteme, zakone i načine rada koje smo predugo uzimali zdravo za gotovo. Mnogo toga smo u ovoj promeni radili prvi put!

Na početku smo postavili pitanje da li je moguće dobrovoljno se odreći moći koju bismo i sami mogli da koristimo. Istraživanja o ljudskom ponašanju daju nam dobar razlog da to pitanje shvatimo ozbiljno. Niko od nas nije imun na izazove koje moć donosi. Zato se ne možemo oslanjati samo na obećanja da će je neki budući ljudi koristiti odgovornije. Promena ljudi zato treba da omogući i promenu načina rada institucija. O tome treba da razmišljamo svi, a ne samo budući rukovodioci kojima će biti povereno da postojeće institucije vode i menjaju.

U tome je i suština argumenta za raspuštanje postojeće BIA. Ne radi se samo o odgovornosti za ono što se događalo, već i o tome šta želimo da ostavimo onima koji dolaze posle nas. Bezbednost možemo organizovati drugačije, a neke mogućnosti za zloupotrebu možda možemo potpuno da uklonimo.

---

Možda najveći dokaz odgovornosti nije da neku moć koristimo bolje od prethodnika, već da prepoznamo kada je bolje da je se odreknemo.

Prava promena nastaje kada i sami počnemo drugačije da razmišljamo o moći. Kada umesto oslanjanja na dobre ljude gradimo institucije koje podstiču dobro, a ograničavaju mogućnosti za zloupotrebu.

Podeli tekst

Bonus paralela

U Gospodaru prstenova Gandalf odbija da nosi Prsten, bez obzira što bi njegovu moć koristio sa željom da učini dobro. Razume da dobre namere nisu dovoljna zaštita od takve moći. Sa druge strane Frodo koji ceo put nosi prsten kako bi ga uništio na kraju ne uspeva da ga se odrekne.

1. Sem Destroy it! Go on! Now! Throw it in the fire!
2. Sem What are you waiting for? Just let it go!
3. Frodo The Ring is mine.

---

Lektira

Za slušanje

• Dacher Keltner, Power: How You Get It, How It Can Change You

• Toward a Goldilocks Deal on 702 Surveillance Reform

O Srbiji, BIA i institucionalnoj kulturi

• Predrag Petrović, Failed Intelligence Reform, State Capture, and Authoritarian Turn in Serbia. Analiza neuspešnih reformi srpskih službi bezbednosti.

• Citizen Lab (2026), Pegasus Spyware Infection of Serbian Pro-Democracy Student Activist. Forenzička potvrda infekcije telefona članice studentskog pokreta.

• Citizen Lab i SHARE (2026), Targeting Democracy. Nalazi o dodatnim slučajevima ciljanja naprednim špijunskim softverom.

• Amnesty International (2024), A Digital Prison. Istraživanje digitalnog nadzora u Srbiji.

• Radar (2026), Vreme je da se BIA raspusti. Istraživanje zasnovano na sudskim dokumentima.

O drugim modelima

• Deutscher Bundestag, Die Arbeit der Nachrichtendienste. Objašnjenje uloge nemačkih obaveštajnih službi i razdvajanja obaveštajnih i policijskih ovlašćenja radi sprečavanja koncentracije moći.

O psihologiji moći i slobodi

• Sabey i saradnici (2025), The Approach-Inhibition Theory of Power: A Meta-Analytic Test and Synthesis. Metaanaliza psiholoških efekata moći.

• Elizabeth Stoycheff (2016), Under Surveillance. Istraživanje o uticaju percepcije nadzora na političko izražavanje.